Цолониал Хеалтх Царе

Када се сећамо месеца рођендана наше нације и свих прослава које нас прате, подсећам се на колонијална времена и какав је био живот тада.

Ово није нова вежба за мене ... видите, ја сам колонијални реактор. Да, облачим се, нисам странац сукњицама, корзетима и корпама. То су "кантице" које су даме носиле на својим куковима како би своје хаљине одвојиле.

Међутим, како се носим са тешким алергијама (број полена очигледно је неуобичајено висок ове године), и морају да заобидју незнатну повреду, (Ја сам клутз и спустио сто на ногу, не питај) Моје мисли се окрећу здрављу прошле године. Не превише изненађујуће, видите, мој отац се поново бави са мном, а професија његовог карактера је лекар. Као такав, морао сам да помогнем у истраживању онога што је медицина тада била, и уобичајеној пракси такозваних "лекара".

Наравно, треба проћи кроз митологију историјске медицине, и доћи до нешто ближе историјској истини, али како сам ја гигантски глупан, то је оно што ја називам забавом више од посла! Хеј, немојте ме чак ни почети бавити манирима и одјећом тог времена, можда никада нећете изаћи!

Али мислим на моју мању повреду, као и раније, изјавила сам да сам клутз у најбољем смислу те речи, и недавно сам се повредила тако што сам спустила сто на ногу. Зар то не звучи као таленат? Знам да се у овом тренутку чешљате главом, питајући се: "Како је она то учинила?"

Али ја сам овде. Повреда и тајминг су ме навели да размислим о томе шта би се десило да живим у колонијалним временима. Можда су ми рекли да седнем и мало се одморим. Као да је седење у корзетима дуже време мирно!

Можда сам чак и био крвав, јер је било отеклине и црвенила, да је мој муж или отац био претјерано забринут за моје здравствено стање, пошто нисам могао да обавим превладавајућу праксу ... игноришем је. Медицинска консултација била је скупа чак и тада, па ако су људи могли да избегну медицину / да виде лекар, и они су то учинили.

Крварење? Реалли ????? (Видим да вам се глава тресла и садаНеки од вас можда се чак питају шта је то; погледајте линкове испод. То је била прилично садашња пракса, мада, није толико уобичајена као што би Холливоод желио да верујете. Међутим, у одсуству рендгенских снимака (нема потребе да ме спалиш као вештицу), изглед мог стопала и чињеница да скоро дан, нисам могао ходати, био би разлог за забринутост, и стога отворен за могућност крвопролића да се скине отеклина и црвенило.

Али још више забрињавајући када помислим на то, била је тенденција да се једноставно игноришу прави медицински проблеми због времена, труда и дефинитивно новца који је био укључен у консултовање лекара или апотекара на првом месту! Чак и моја нелагодност и бол могу бити одбачени као привремена глупост или претјерана компликација јер сам "деликатна жена". Исмијавање од исмијавања ми је само измакло из уста, јер не мислим да би ме било ко у дану и годинама назвао деликатном.

Непотребно је рећи да је прошло скоро КСНУМКС година, (КСНУМКС за оне који су престали да схвате) и ми и даље сматрамо да су медицинска питања неважна, или нешто што можемо само да се бринемо о себи. Хммм, прилика за учење овдје? Мислим да је морал моје приче овде НЕ одбацити, него говорити, тражити и образовати се на прави начин да се залажемо за своје здравље, и видимо и чујемо!

Ево везе коју сматрам корисном: https://www.webmd.com/healthy-aging/features/be-your-own-health-advocate#1

Највећа пракса коју заиста сматрам фасцинантном је крвопролиће. Ако заиста желите да сазнате више о томе, овде је одличан чланак: https://www.bcmj.org/premise/history-bloodletting

Ево неколико линкова на занимљиве информације из тог времена:

Цолониал Виллиамсбург Јоурнал Чланак „Колонијално ратовање микроба“
http://www.history.org/Foundation/journal/Spring04/warfare.cfm

Информације о трговинама: Апотхецари
http://www.history.org/Almanack/life/trades/tradeapo.cfm

Књига: „Пхисицк: Професионална медицинска пракса у Виллиамсбургу, Виргиниа, 1740–1775“
http://www.history.org/Publications/books/index.cfm?ItemId=119&SubCatID=42