Colonial Health Care

Dok obilježavamo mjesec rođendana naše nacije i sve proslave koje nas prate, podsjećam se na kolonijalna vremena i kakav je bio život tada.

Ovo nije nova vežba za mene ... vidite, ja sam kolonijalni reaktor. Da, oblačim se, nisam stranac suknjicama, korzetima i korpama. To su "kantice" koje su dame nosile na svojim kukovima kako bi svoje haljine odvojile.

Međutim, kako se nosim sa teškim alergijama (broj polena očigledno je neuobičajeno visok ove godine), i moraju da zaobiđu neznatnu povredu, (Ja sam klutz i spustio sto na nogu, ne pitaj) Smatram da se moje misli okreću zdravlju prošlosti. Ne previše iznenađujuće, vidite, moj otac se ponavlja sa mnom, a profesija njegovog karaktera je lekar. Kao takav, morao sam da pomognem u istraživanju onoga što je medicina tada bila, i uobičajenoj praksi takozvanih "lekara".

Naravno, treba proći kroz mitologiju istorijske medicine, i doći do nešto bliže istorijskoj istini, ali kako sam ja gigantski glupan, to je ono što ja nazivam zabavom više od posla! Čak me i ne započinjete na način i odjeću tog vremena, možda nikada nećete izaći!

Ali mislim na moju manju povredu, kao i ranije, izjavila sam da sam klutz u najboljem smislu te reči, i nedavno sam se povredila tako što sam spustila sto na nogu. Zar to ne zvuči kao talenat? Znam da se u ovom trenutku češljate glavom, pitajući se: "Kako je ona to učinila?"

Ali ja sam ovde. Povreda i tajming su me naveli da razmislim o tome šta bi se desilo da živim u kolonijalnim vremenima. Možda su mi rekli da sednem i malo se odmorim. Kao da je sedenje u korzetima duže vreme mirno!

Možda sam čak i bio krvav, jer je bilo otekline i crvenila, ako je moj muž ili otac postao pretjerano zabrinut za stanje mog zdravlja, jer nisam mogao da obavim prevladavajuću praksu ... ignorišem je. Medicinska konsultacija bila je skupa čak i tada, pa ako su ljudi mogli izbjeći medicinu / vidjeti apoteku, i oni su to učinili.

Krvarenje? Really ????? (\ TVidim da vam se glava tresla i sadaNeki od vas možda se čak pitaju šta je to; pogledajte linkove ispod. To je bila prilično sadašnja praksa, mada, nije toliko uobičajena kao što bi Hollywood želio da verujete. Međutim, u odsustvu rendgenskih snimaka (nema potrebe da me spališ kao vešticu), izgled moje noge i činjenica da skoro dan, nisam mogao hodati, bio bi razlog za zabrinutost, i stoga otvoren za mogućnost krvoprolića da se skine oteklina i crvenilo.

Ali još više zabrinjavajući kada pomislim na to, bila je tendencija da se jednostavno ignorišu pravi medicinski problemi zbog vremena, truda i definitivno novca koji je bio uključen u konsultovanje lekara ili apotekara na prvom mestu! Čak i moja nelagodnost i bol mogu biti odbačeni kao privremena glupost ili pretjerana komplikacija jer sam "delikatna žena". Ismijavanje iz podsmijeha samo mi je izmaklo iz usta, jer ne mislim da bi me bilo ko u danu i godinama nazvao delikatnom.

Nepotrebno je reći da je prošlo skoro 250 godina, (243 za one koji su prestali da shvate) i mi i dalje smatramo da su medicinske brige nevažne, ili nešto što možemo samo da se brinemo o sebi. Hmmm, prilika za učenje ovdje? Mislim da je moral moje priče ovdje NE odbaciti, nego govoriti, tražiti i obrazovati se na pravi način da se zalažemo za svoje zdravlje, i vidimo i čujemo!

Evo veze koju smatram korisnom: https://www.webmd.com/healthy-aging/features/be-your-own-health-advocate#1

Najveća praksa koju zaista smatram fascinantnom je krvoproliće. Ako zaista želite da saznate više o tome, tu je odličan članak: https://www.bcmj.org/premise/history-bloodletting

Evo nekoliko linkova na zanimljive informacije iz tog vremena:

Colonial Williamsburg Journal Članak „Kolonijalno ratovanje mikroba“
http://www.history.org/Foundation/journal/Spring04/warfare.cfm

Informacije o trgovinama: Apothecary
http://www.history.org/Almanack/life/trades/tradeapo.cfm

Knjiga: „Physick: Profesionalna medicinska praksa u Williamsburgu, Virginia, 1740–1775“
http://www.history.org/Publications/books/index.cfm?ItemId=119&SubCatID=42