Prigrlite svoj dan geeknessa

Uvek sam bio pomalo štreber. Kao klinac, redovno sam gurao nos u knjigu, prilično lako dobijao dobre ocene, voleo sam likove iz stripova, imao sam veliku kovrdžavu kosu, a bio sam toliko visok i mršav da su mi se duge noge praktički protezale do pazuha. Završio sam skoro najbolji u razredu u srednjoj školi, diplomirao na fakultetu i otišao pravo u postdiplomski bez razmišljanja još više škole. Posjedujem više profesionalnih licenci i certifikata i stalno premašujem potreban broj sati za profesionalni razvoj pod tim licencama samo zato što volim da učim stvari. Volim podatke i ugrađujem ih u svoj rad kad god mogu (iako je moguće da samo tražim potvrdu da svi ti časovi matematike i statistike nisu bili gubljenje mog vremena). Još uvijek volim Wonder Woman, imam sramotan broj Legosa u svojoj kući nemoj pripadaju mojoj djeci i bukvalno odbrojavam dok moja djeca ne postanu dovoljno odrasla da počnu čitati “Harryja Pottera”. I još uvijek provodim dosta svog slobodnog vremena sa nosom zabijenim u knjigu.

Zato što se zovem Lindsay, i ja sam štreber.

Ne bih rekao da sam se stidio što sam bio štreber kad sam bio mlađi, ali to svakako nije bilo nešto što sam stavio na bilbord. Oduvijek sam se oslanjao na svoje sportske sposobnosti i dozvolio da to zasjeni neke od mojih štreberskih sklonosti. Ali kako sam ostario, definitivno mi je postalo ugodnije da pustim svoju štrebersku zastavu da se vijori. Nisam siguran da je to ikada bila svjesna odluka, ili sam postepeno sve manje mario za to kako drugi procjenjuju moje hobije i interesovanja.

Takođe sam počeo da cenim vrednost u stvaranju prostora za druge da se pokažu kao svoje autentično ja. I teško je očekivati ​​da se drugi pokažu kao oni koji su autentični da ja nisam bio voljan to učiniti.

Jer, bez obzira da li se identifikujete kao štreber ili ne, svi mi imamo stvari koje nas same čine jedinstvenim – i niko se nikada ne bi trebao stidjeti onoga što su te stvari. Kada svi imaju prostora da dišu, da postoje kao svoje pravo ja, da se povežu jedni s drugima na našim najljudnijim nivoima, stvaramo okruženja koja su autentična, autentična i psihološki bezbedna – u kojima su ljudi slobodni da raspravljaju o svojim strastima, bilo da je to Marvel protiv DC-a, Star Wars protiv Star Trek-a, ili Yankees protiv Red Soxa. A ako možemo bezbedno da se krećemo tim vrućim temama, onda postaje lakše sarađivati ​​na projektima, rešavati probleme i raditi zajedno na rešavanju najtežih problema. A ta magija se dešava samo ako je svako slobodan da iznese svoje mišljenje, izrazi svoje mišljenje i poštuje perspektive drugih (sve dok ta mišljenja i perspektive poštuju i nikome ne štete, naravno).

Zato vas danas, na Dan Embrace Your Geeknessa, ohrabrujem da pustite svoju zastavu štrebera da se vijori i pokažete svoju autentičnost. I što je još važnije, svjesno se potrudite da dozvolite drugima da učine isto.

Kako se pojavljuješ autentično?

A kako doprinosite prostoru u kojem se i drugi mogu autentično pojaviti?